Malo stvari navedu čoveka da se oseti kao istinski gospodar svoje kuhinje kao što je priprema zimnice. Priprema nečega što će njegovu porodicu hraniti mesecima je veliki poduhvat za svakoga i samim tim, pripremi zimnice treba pristupiti najozbiljnije moguće.
Ili jednostavno, uđete opušteno u celu priču i napravite sebi najgenijialniji paradajz sos koji će biti prilog i dopuna vašim brojnim kulinarskim avanturama u periodu kada ne bude svežeg paradajza. Doduše, sada ga ima tokom cele godine u velikim supermarketima, ali ekvivalent žvakanja namočenog madraca možete da priuštite sebi bez ikakvih novčanih ulaganja, ukoliko već imate madrac na krevetu i vodu u česmi.
Elem, da ne dužim. U receptu koji se u mom domaćinstvu priprema već skoro 20 godina stoji da se radi o kečapu, ali ovaj sos je mnogo više. Možete ga bez problema koristiti i kao premaz na vašem omiljenom pečenom brašnu, ali i u bilo kom italijanskom jelu, gulašu, čorbi, i svemu gde je potreban sos od paradajza. Ipak, da bi svima bilo lakše, zvaćemo ga kečap.
Sastojci:
14 glavica crnog luka (oko 3,5 kg*)
14 crvenih paprika (oko 2,5 kg*)
7 litara soka od paradajza
1 veza peršunovog lista
* - izmereno na vagi kod finog čike na Detelinarskoj pijaci
Začini:
Mere su u supenim kašikama
6 x morska so
6 x šećer
3 x vinsko sirće
3 x senf
3 x mleveni crni biber
1 x origano
1 x mlevena ljuta paprika
Mera je dovoljna za oko 9,5-10 litara kečapa, u zavisnosti od toga koliko gusto želite da ga pravite.
Kao što možete naslutiti iz spiska sastojaka, ne radi se o previše komplikovanom receptu, što zapravo i jeste slučaj. Kao i većina dobrih stvari radi se o jelu koje nije komplikovano, ali zahteva puno brige i pažnje, kao i puno sečenja i čišćenja.
Crni luk isecite na kockice kao što biste sekli kada pravite paprikaš, ne previše sitno, a opet ne previše krupno. Ne volim da licitiram sa veličinama kada nisu bitne, zaista je bitno samo da sav luk bude iste veličine. Dok sečete luk, u pećnicu zagrejanu na 250 stepeni stavite paprike da se ispeku.
Objašnjenje za sve vas koji nikada niste pekli paprike, svi koji jeste preskočite slobodno:
Poređajte ih na pleh tako da se ne dodiruju, a ispod njih možete staviti i pekarski papir kako biste izbegli lepljenje za pleh. S obzirom da imam dva plitka pleha rasporedio sam po 7 paprika na svaki, gornji pleh sam stavio tik ispod grejača, a donji ispod njega. To je bitno zato što dok je gornji pleh izložen direktnoj toploti, donji se više pari, što znači da kada gornji sloj bude pečen i zamenimo plehove dobijamo sledeću situaciju: paprike koje su bile gore i koje su krenule da dobijaju plikove i crne opekotine (10 minuta po strani, slobodno okrećite vaše paprike) sada su zarobljene između 2 pleha i mogu na miru da se potparuju što će olakšati skidanje kože. Paprike koje su se prethodno parile, sada će biti izložene direktnoj toploti grejača pa će se mnogo lakše zapeći i olakšati vam posao prilikom guljenja kože.
Isekli ste luk, paprike se peku, možete da krenete sa sastavljanjem potrebne aparature za pripremu kečapa. Potrebne su vam 3 ključne stvari: dobra duboka šerpa u koju može da stane bar 10 litara tečnosti, varjača koju možete da držite izvan šerpe dok ona dodiruje dno, i štapni mikser. Ili dobar blender, ili sokovnik, ili kakvo god kuhinjsko pomagalo koje će vam uštedeti 2 sata koje biste proveli u pasiranju luka i paprika. Treba vam i jedna kašika za odmeravanje začina i jedna kašika za degustiranje i to je bukvalno sve što vam treba dok ne završite kuvanje.
Na oko 0,5dl zagrejanog ulja u šerpu sipajte luk, lagano ga posolite (ne previše, da ne bi uticalo na mere začina koje već imamo u receptu) i pustite da cvrči na srednje-jakoj vatri. Strpljenje je vaš saveznik. Luk će prvo krenuti da cvrči pa će onda prestati da cvrči nakon što pusti svoje sokove i zatim će se lagano dinstati oko 30-40 minuta dok ne smekša i dok se zapremina luka u šerpi smanji onoliko koliko niste očekivali kada ste u nju ubacili toliku gomilu. Razume se, dok se luk dinsta, vi ili neko vama blizak može da se pozabavi guljenjem paprika koje će biti prilično jednostavno ukoliko ste pratili uputstvo.
Nakon 40ak minuta dinstanja u luk dodajemo nasečenu papriku i sitno sečenu vezu peršuna i puštamo da se lagano dinsta nekoliko trenutaka dok odmeravamo 1 litar soka od paradajza. Sipamo paradajz u šerpu, čekamo da naš ćušpajz krene da vri, i onda ga štapnim mikserom satremo do neprepoznatljivosti. Budite strpljivi i potrudite se da zaista ne bude nikakvih komadića koji bi se osetili pod zubima. Nikada nećete postići gustinu i teksturu koja se postiže upotrebom industrijske ili restoranske aparature, ali potrudite se da vaš gustiš bude što bliži tome.
I onda sipajte ostatak soka od paradajza u šerpu, dobro promešajte. sipajte začine, i ostavite da se kuva na laganoj vatri oko sat vremena ili dok ne postigne željenu gustinu koju očekujete od vašeg novog omiljenog kečapa/paradajz sosa.
Nakon sat vremena proverite začinjenost i ukus. Po želji možete da se igrate sa još nekim sastojcima kao što su muskatni orah, balzamiko sirće, šareni biber, itd., ali originalni recept je nešto što će vas bez greške dovesti do željenog cilja. A taj cilj je ukusan dodatak zimnici koji će upotpuniti vašu zimsku trpezu i oduševiti sve koji ga probaju.
Važno je reći da je kečap kao takav spreman za konzumiranje istog momenta kada ga skinete sa šporeta.
Svoj kečap sam stavio u standardne tegle od 720ml koje sam sterilisao tako što sam ih prvo napunio vrelim kečapom, a zatim zapekao u rerni na 120 stepeni dvadesetak minuta. Na taj način su zaštićene od makrobioloških promena i mogu da stoje na polici bez problema i po više godina. S tim što je toliko ukusno da nema šanse da stoji bilo gde više godina.
A kao što sam i najavio u boldovanoj tvrdnji, mera je bila dovoljna za 12 standardnih tegli i 2 velike tegle od bakine tajne, što je u zbiru nešto više od 9,5 litara.
Pripremajte zimnicu u krugu porodice ili u dobrom društvu i ništa od ovoga vam neće biti komplikovano, a svi ćete na kraju jednako uživati dok budete brali plodove svog rada. :)
Prijatno i uživajte, za stomak ispred svih <3
Ili jednostavno, uđete opušteno u celu priču i napravite sebi najgenijialniji paradajz sos koji će biti prilog i dopuna vašim brojnim kulinarskim avanturama u periodu kada ne bude svežeg paradajza. Doduše, sada ga ima tokom cele godine u velikim supermarketima, ali ekvivalent žvakanja namočenog madraca možete da priuštite sebi bez ikakvih novčanih ulaganja, ukoliko već imate madrac na krevetu i vodu u česmi.Elem, da ne dužim. U receptu koji se u mom domaćinstvu priprema već skoro 20 godina stoji da se radi o kečapu, ali ovaj sos je mnogo više. Možete ga bez problema koristiti i kao premaz na vašem omiljenom pečenom brašnu, ali i u bilo kom italijanskom jelu, gulašu, čorbi, i svemu gde je potreban sos od paradajza. Ipak, da bi svima bilo lakše, zvaćemo ga kečap.
Sastojci:
14 glavica crnog luka (oko 3,5 kg*)
14 crvenih paprika (oko 2,5 kg*)
7 litara soka od paradajza
1 veza peršunovog lista
* - izmereno na vagi kod finog čike na Detelinarskoj pijaci
Začini:
Mere su u supenim kašikama
6 x morska so
6 x šećer
3 x vinsko sirće
3 x senf
3 x mleveni crni biber
1 x origano
1 x mlevena ljuta paprika
Mera je dovoljna za oko 9,5-10 litara kečapa, u zavisnosti od toga koliko gusto želite da ga pravite.
Kao što možete naslutiti iz spiska sastojaka, ne radi se o previše komplikovanom receptu, što zapravo i jeste slučaj. Kao i većina dobrih stvari radi se o jelu koje nije komplikovano, ali zahteva puno brige i pažnje, kao i puno sečenja i čišćenja.
Crni luk isecite na kockice kao što biste sekli kada pravite paprikaš, ne previše sitno, a opet ne previše krupno. Ne volim da licitiram sa veličinama kada nisu bitne, zaista je bitno samo da sav luk bude iste veličine. Dok sečete luk, u pećnicu zagrejanu na 250 stepeni stavite paprike da se ispeku.
Objašnjenje za sve vas koji nikada niste pekli paprike, svi koji jeste preskočite slobodno:
Poređajte ih na pleh tako da se ne dodiruju, a ispod njih možete staviti i pekarski papir kako biste izbegli lepljenje za pleh. S obzirom da imam dva plitka pleha rasporedio sam po 7 paprika na svaki, gornji pleh sam stavio tik ispod grejača, a donji ispod njega. To je bitno zato što dok je gornji pleh izložen direktnoj toploti, donji se više pari, što znači da kada gornji sloj bude pečen i zamenimo plehove dobijamo sledeću situaciju: paprike koje su bile gore i koje su krenule da dobijaju plikove i crne opekotine (10 minuta po strani, slobodno okrećite vaše paprike) sada su zarobljene između 2 pleha i mogu na miru da se potparuju što će olakšati skidanje kože. Paprike koje su se prethodno parile, sada će biti izložene direktnoj toploti grejača pa će se mnogo lakše zapeći i olakšati vam posao prilikom guljenja kože.
Isekli ste luk, paprike se peku, možete da krenete sa sastavljanjem potrebne aparature za pripremu kečapa. Potrebne su vam 3 ključne stvari: dobra duboka šerpa u koju može da stane bar 10 litara tečnosti, varjača koju možete da držite izvan šerpe dok ona dodiruje dno, i štapni mikser. Ili dobar blender, ili sokovnik, ili kakvo god kuhinjsko pomagalo koje će vam uštedeti 2 sata koje biste proveli u pasiranju luka i paprika. Treba vam i jedna kašika za odmeravanje začina i jedna kašika za degustiranje i to je bukvalno sve što vam treba dok ne završite kuvanje.
 |
| Na ovoj slici možete videti kako izgleda luk koji nije ni blizu gotov. Ukoliko i vaš izgleda ovako u jednom trenutku, to samo znači da treba i dalje da ga dinstate |
 |
| Ukoliko vam nešto iskrsne pa morate da prekidate kuvanje, možete jesti i ovako |
I onda sipajte ostatak soka od paradajza u šerpu, dobro promešajte. sipajte začine, i ostavite da se kuva na laganoj vatri oko sat vremena ili dok ne postigne željenu gustinu koju očekujete od vašeg novog omiljenog kečapa/paradajz sosa.
 |
| Narandžasta boja je od pasiranog povrća, a tamno crvena od soka od paradajza |
Važno je reći da je kečap kao takav spreman za konzumiranje istog momenta kada ga skinete sa šporeta.
Svoj kečap sam stavio u standardne tegle od 720ml koje sam sterilisao tako što sam ih prvo napunio vrelim kečapom, a zatim zapekao u rerni na 120 stepeni dvadesetak minuta. Na taj način su zaštićene od makrobioloških promena i mogu da stoje na polici bez problema i po više godina. S tim što je toliko ukusno da nema šanse da stoji bilo gde više godina.
A kao što sam i najavio u boldovanoj tvrdnji, mera je bila dovoljna za 12 standardnih tegli i 2 velike tegle od bakine tajne, što je u zbiru nešto više od 9,5 litara.
Pripremajte zimnicu u krugu porodice ili u dobrom društvu i ništa od ovoga vam neće biti komplikovano, a svi ćete na kraju jednako uživati dok budete brali plodove svog rada. :)
Prijatno i uživajte, za stomak ispred svih <3
T o P
ОдговориИзбриши